Mesečni plan

Tokom vebinara govorim o značaju neprijatnih emocija za socio-emocionalni razvoj senzitivaca i o konkretnim praksama kojima im, kao roditelji, u tome pomažemo.

• Videćemo zašto su važne emocije poput tuge, razočaranosti, frustracije, ljutnje i besa?
• Kako u ulozi roditelja adekvatno reagovati kada se jave i šta nikako ne činiti?
• Šta je odbrana od ranjivosti i kako ona najčešće vodi ka psihološkoj zaglavljenosti senzitivaca?
• Zašto je frustracija najvažnija emocija i šta sa njom?
• Zašto su tužne suze pomirljivosti neophodne za razvoj i šta ako ih nema? Zašto ih moramo razlikovati od suza frustracije i ljutnje?
• Zašto je pravilan pristup frustraciji, tuzi i razočarenju najvažniji resurs u jačanju psihološke otpornosti na stres senzitivaca?
• Zašto im ‘’čeličenje’’ nije potrebno?
• Kako omogućiti pravilan odnos prema sopstvenim neprijatnim emocijama u ulozi roditelja?
• Kako podsticati otpornost na stres i jačati toleranciju na frustraciju kod senzitivaca?

Svi roditelji žele da im jednog dana deca postanu sposobni, pažljivi, odgovorni ljudi. Mnogi od nas su naučeni da hvale svoju decu ili da ih “hvataju u trenucima kada su dobra“ ne bi li ih izveli na “pravi put“.

Međutim, istraživanja govore da pohvale često rađaju zavisnike od pohvala, ljude koji se oslanjaju na procenu drugih da bi saznali da li su “dovoljno dobri“, konformiste, nespremne na preuzimanje rizika, u stalnom strahu od promena.

Spisak je dugačak.

Vebinar: „Ohrabrenja-put do samopouzdanog deteta“ namenjen je svima onima koji žele da nauče kako da pohvalu zamene ohrabrenjima.

“Ohrabrenja su deci potrebna, kao što je biljkama potrebna voda“ (Rudolf Dreikurs).

Korišćenje ohrabrenja zahteva vaše prisustvo i vašu svesnost.

Radi se mnogo više o “biti“ nego o “činiti“.

Tokom vebinara imaćete priliku da se upoznate sa osnovnim fazama ovog procesa, počevši od shvatanja suštinske razlike između pohvale i ohrabrenja.

Upoznaću vas sa 4 vrsta ohrabrenja.

Naučićete kako da ohrabrujete decu:

1.  iskazivanjem zahvalnosti
2.  tokom usvajanja novih životnih veština
3.  u razvijanju veštine rešavanja problema
4.  prihvatanjem njihovih emocija

Dobićete konkretne primere od preko 100 načina kako možete da ohrabrujete.

“Želim da je čujem kako uzvikuje “Uspela sam!“ umesto da me zapitkuje “Da li sam bila dobra?“ (Alfie Kohn)

Verujem da će vam ova tema na način na koji sam odabrala da vam je približim biti interesantna.

• Pričam o lažnoj i pravoj brizi za sebe – zašto su mnoge pretpostavke o brizi za sebe pogrešne i tako udaljavaju žene od suštine?
• Zašto je mamama teško da se pobrinu za sebe bez griže savesti?
• Pričam o 4 principa prave brige za sebe
• Na drugom delu vebinara zajedno ćemo proći kroz jednu jako interesantnu vežbu: Kako voleti sebe više?

Teme koje su obrađene na vebinaru:

• Šta o perfekcionizmu znamo a šta do sada nismo imali prilke da čujemo?
• Zašto je prefekcionizam češće prisutan kod visokosenzitivnih osoba i dece?
• Kako roditelji utiču na pojavu perfekcionizma kod dece
• Upoznaćete se sa dve vrste perfekcionizma
• Zašto uobičajene strategije za prevazilaženje perfekcionizma ne pomažu
• Kako su na neobičan i iznenađujuć način povezani perfekcionizam, anksioznost i privrženost (attachment)
• Predstaviću vam vežbe koje bi vam mogle biti od koristi

Vebinar, tokom kog se bavimo temom kojom retko kada imamo prilike da se bavimo, a jako je važna.

Porodična misija zapravo je porodična svrha, kombinovana, ujedinjena ekspresija SVIH članova porodice o tome šta je njihova porodica.

Odnosi se na identitet porodice.

Zašto je ova tema važna?

Prvo, nismo učeni da postavljamo ovako važna pitanja o identitetu naše porodice.

Drugo, zato što je identitet porodice TEŠKO pretpostaviti, posebno iz ugla jednog člana (npr. samo mame).

Tokom vebinara (koji je pun pažljivo biranih pitanja) vodiću vas kroz zanimljiv proces kreiranja scenarija, koji ćete kasnije u svojoj porodici, među članovima koristiti da biste došli do jedinstvene SVRHE VAŠE PORODICE!

Brojni su benefiti ove priče a  navešću po meni jedan od najvažnijih:

U savremenom svetu lako je izgubiti se u moru mogućnosti i ponuda koječega.
Porodična misija nam pomaže da prepoznamo i daje dozvolu da se odreknemo stvari koje nam suštinski nisu važne i da prigrlimo onih nekoliko koje jesu, koje odražavaju naše suštinske vrednosti.

Da ne gubimo dragocenu energiju kao porodica i ne lutamo kroz život(e)!

Ne postoji ponašanje koje zahteva kaznu. Postoje samo problemi koji traže rešenja i srca koja čeznu za razumevanjem.

Sa velikim zadovoljstvom, tokom ovog vebinara, podeliću sa vama moja, dve decenije duga, praktična znanja i iskustva o disciplini.

Ovo toliko značajno polje u roditeljstva, sve češće se, nažalost, prezentuje roditeljima na način koji u prvi plan stavlja brza rešenja, pa i ne čudi što daje kratkoročne rezultate.

Upravo zbog toga toliko postajemo opsednuti ponašanjem dece, udaljavajući se od osnovnog elementa “dobre“ discipline – privrženosti.

Pričaćemo o tome zašto ustaljene tehnike discipline ne donose dugoročno dobre rezultate

Podeliću sa vama, iz mog profesionalnog i ličnog iskustva, principe koji čine disciplinu koja vas povezuje a ne razdvaja od dece

Navešću vam neke primere iz prakse da biste ih lakše razumeli i usvojili.

Na vebinaru sa zadovoljstvom delim sve što znam na ovu temu, koja me godinama inspiriše i tera na produbljivanje i proširivanje slike o ponašanju dece.

Tokom vebinara: PSIHOLOŠKI ZAGLAVLJENO DETE – kako biti podrška koja je neophodna naučićemo:

• kako razlikovati zaglavljenost od nezrelosti
• šta je psihološka zaglavljenost
• kako da prepoznamo 5 najčešćih znakova zaglavljenosti
• kojih je 5 najčešćih uzroka zaglavljenosti
• šta čini ,,začarani krug“ zaglavljenosti
• šta ne činiti i šta činiti kada prepoznamo zaglavljenost kod deteta

Prepoznavanje dovoljnosti u roditeljstvu smatra važnom temom, jer time ne postajemo samo bolje mame, koliko počinjemo da osećamo mir sa tim da to što radimo za našeg senzitivca je dovoljno.

Kada idemo iz mesta dovoljnosti mnogo lakše se pobrinemo za sebe, pa i ostale članove porodice.

Autor i voditelj vebinara:

Nevena Radenović psihoterapeut u edukaciji pomaže mamama dece sa autizmom do 5 godina da se oslobode preteranog osećaja zabrinutosti.

Logoped po struci, i mama tri dečaka od kojih je prvenac senzitivac.

Cilj vebinara, načinom na koji sam odabrala da sa vama delim sadržaj, je usmeren na nuđenje nekih novih, manje poznatih perspektiva kada je dinamika odnosa braća i sestre u pitanju.

I upravo iz to razloga pričam o tome:

• kakvu nam priliku u ulozi roditelja konflikti među decom pružaju
• zašto pokušaj da se ponašamo ISTO prema deci vodi u problem i šta umesto toga
• kakve su porodične prakse, aktivnosti i igre koje jačaju povezanost među braćom i sestrama
• koje su 2 posebno moćne fraze
• kako biti tu za dete koje je povređeno u konfliktu
• kako se nositi sa incidentom/sukobom
• kako postaći istinsko kajanje, ne sram kod deteta koje je iniciralo konflikt i povredilo drugu stranu
• kako koristiti princip – dobre namere
• zašto dinamika među braćom i sestrama nije uvek odraz njihovih relacionih problema
• šta je “podsvesna postavka“ i zašto je u ulozi roditelja jako važno da razumemo ovaj koncept
• kako reagovati na verbalnu agresiju i zadirkivanje

Prvi deo vebinara posvećen je tome kako o visokosenzitivnim osobama pričati sa okruženjem (partner, bake i deke, prijatelji, vaspitači, učitelji, itd.) a drugi kako sa našom visokosenzitivnom decom.

Burnout u roditeljstvu (ili roditeljski sindrom sagorevanja) je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti koje nastaje usled hroničnog stresa i preopterećenja roditeljskim obavezama.

Ovaj fenomen može dovesti do osećaja otuđenosti od deteta, gubitka radosti u roditeljstvu i osećaja neadekvatnosti u ulozi roditelja.

Faktori koji doprinosе burnout-u kod roditelja:

Visoka očekivanja: Nerealna očekivanja od sebe kao roditelja ili pritisak društva da se ispune određeni standardi mogu dovesti do sagorevanja. Težnja ka savršenstvu u roditeljstvu može biti iscrpljujuća.

Nedostatak podrške: Ograničena podrška partnera, porodice ili prijatelja može uticati na to da se roditelji osećaju izolovano i preopterećeno. Odsustvo pouzdanog sistema podrške može biti stresno.

Ravnoteža između poslovnog i privatnog života: Roditelj može da žonglira sa obavezama na poslu, a roditeljstvo može biti izazovno. Roditelji koji se bore da pronađu ravnotežu između profesionalnog i porodičnog života mogu doživeti sagorevanje.

Finansijski pritisci: Finansijski pritisak može dodati dosta stresa roditeljstvu, jer briga oko finansijskog obezbeđivanja porodice može biti emocionalno iscrpljujuća.

Potrebe deteta: Deca sa posebnim potrebama, neurodiverzitetom ili izazovnim ponašanjem mogu zahtevati dodatnu pažnju i brigu, što povećava zahteve od roditeljstva.

Takođe, ljudi često mogu da se nose sa činjenicom da su veoma osetljivi pre nego što dobiju decu, ali preterana stimulacija čula, kao i izazovi koje sa sobom nosi rađanje veoma osetljivog deteta (smatra se da je visoka osetljivost nasledna u 46 odsto slučajeva) mogu da izazovu preopterećenost ako je roditelj i sam veoma osetljiv.

Tema vebinara se odnosi na načine razlikovanja ova dva pojma koja često u svakodnevnom govoru (pa čak i stručnjaci) poistovećuju.
Hipersenzitivnost je posebno važno razumeti i prepoznati jer je u osnovi brojnih neurodivergentnih stanja, poput ADDa, ADHD, poremećaja senzorne integracije, (s)elektivnog mutizma, autizma za razliku od visoke senzitivnosti koja je varijacija na temu temperamenta, odnosno biološka crta, koja lako može postati prednost i snaga.

Tema vebinara se odnosi na načine razlikovanja ova dva pojma koja često u svakodnevnom govoru (pa čak i stručnjaci) poistovećuju.
Hipersenzitivnost je posebno važno razumeti i prepoznati jer je u osnovi brojnih neurodivergentnih stanja, poput ADDa, ADHD, poremećaja senzorne integracije, (s)elektivnog mutizma, autizma za razliku od visoke senzitivnosti koja je varijacija na temu temperamenta, odnosno biološka crta, koja lako može postati prednost i snaga.

– Šta je regulacija?
– Kapetan – Advokat – Diktator
– Zašto je regulacija važna u roditeljstvu?
– 4 kategorije stresoara (+ vežba)
– Kako regulacija roditelja utiče na koregulaciju?
– Izazovi regulacije kod VS roditelja
– 4 nivoa regulacije emocija (+ vežba)
– Kako izgleda koregulacija među roditeljima?
– Prakse samo- i ko – regulacije (25 primera)

Koliko je povezanost roditelja sa detetom važna i šta posledično znači kad je ponašanje deteta u pitanju reč je u okviru teme ovog vebinara.

Važnost uspostavljanja zdravih granica u odnosu sa detetom i stvaranje komunikacije koja je jasna. Kako ostati dosledan, a ujedno biti podrška detetu u susretu sa neprijatnim emocijama koje posledično prate postavljanje granica.

Vebinar koji poziva na refleksiju i bivanje sa sobom po pitanju važnih tema koje ćemo ovom prilikom pokrenuti:

1) da li u većoj meri tokom dana upravljate vremenom ili svoju pažnju posvećujte upravljanju energijom (i koja je razlika)?

2) istražićemo polje vaše spremnosti da se otvorite ka traženju podrške i šta vam može stajati kao prepreka na tom putu

3) istražićemo polje prioriteta i probati da otkrijemo živite li u skladu sa njima (u odnosu na ovu temu upoznaćemo se sa realnošću većine mama koja boli, ali koja i oslobađa u isto vreme)

Sigurna sam da vam je poznato nešto od sledećeg:

Onaj trenutak kad izgovorite „u redu je“ – a ništa u vama nije u redu?

Kada se trudite da zvučite strpljivo, ali vas glas odaje jer ste već na ivici?

Ili onaj osećaj kada pokušavate da ostanete smirene/i, ali telo vrišti nešto drugo?

Sve ove situacije vode ka istoj tački: telo već zna istinu.
Na vebinaru učimo kako da je čujemo – i izgovorimo, bez krivice i bez drame.

Govorićemo o tome kako da prepoznamo, obradimo i izrazimo emocije – iskreno, a ne preplavljujuće.
Otkrijte kako emocionalna iskrenost može postati jedna od vaših najvećih snaga u odnosu sa detetom, sa partnerom, ali i svakom za Vas važnom osobom u okruženju.

Sadržaj vebinara:

Šta je emocionalna iskrenost?
Posledice nedostatka e.i.

1) u odnosu roditelj-dete

2) u koroditeljskom i/ili partnerskom odnosu

Šta važno donosi u odnos e.i.?
Koje su tri najčešće prepreke e.i.?
Vežba: Ja osećam
Kako komunicirati e.i. – 5 koraka
Praktičan izazov

Kada odnosi bole – kako biti podrška visokosenzitivnom detetu u izazovnim relacijama sa drugom decom?

Na ovom vebinaru razgovaramo o jednom od najosetljivijih i najčešćih izazova roditelja visokosenzitivne dece: odnosima s drugom decom koje dete doživljava kao bolne, zbunjujuće ili nepravedne.

Naučićeš:

• Zašto su odnosi sa vršnjacima tako iscrpljujući za visokosenzitivnu decu
• Kako prepoznati koji tačno deo relacije boli tvoje dete
• Kako da ne budeš preplavljen/a detetovim doživljajem — već podrška koja smiruje i osnažuje
• Koje su tri ključne roditeljske uloge u ovim situacijama – i kako ih možeš negovati čak i kad si umorna (a pritom i sama visokosenzitivna)
• Šta kad tvoje dete previše „drami“? A šta kad ne priča uopšte?

Ovaj vebinar nema za cilj da te nauči kako da rešiš konflikte među decom umesto njih.

Moja namera za ovaj susret jeste da vam pomognem da otkrijete kako je biti roditelj koji zna da ostane tu za dete na podržavajući način — dok dete istovremeno raste kroz ova bolna, neprijatna i izazovna iskustva (obećavam jedan zaista moćan mind -shift!)

Da otvorite prostor u sebi da zaista čujete svoje dete… ali i sebe kao dete koje je možda prošlo kroz slične rane.

Tranzicije i odvajanja – bilo da je u pitanju polazak u vrtić ili školu, promena učiteljice, selidba, dolazak brata ili sestre, ili samo običan rastanak na vratima učionice – za visokosenzitivnu decu često su pravi izazov.

Njihov nervni sistem dublje i jače reaguje na promene, a roditelji se neretko osećaju nemoćno i nesigurno:

„Da li da ga ohrabrim ili da ga zaštitim?“

„Da li preterujem što ga ne mogu ostaviti bez grča u stomaku?“

„Zašto se moje dete muči više od druge dece?“

Na ovom vebinaru govorićemo o tome:

• zašto visokosenzitivna deca teže podnose odvajanja i nove početke,
• koje tipične greške roditelji prave (i pored najbolje namere),
• kako možete uvoditi prakse u vašu svakodnevicu koja detetu pomažu da se lakše nosi s promenama,
• kako osmisliti rituale rastanka i povratka koji jačaju poverenje i smanjuju stres,
• zašto je roditeljska regulacija ključna – i šta možete uraditi da dete oseti vašu smirenost,
• praktične primere i mini strategije koje možete odmah primeniti u svakodnevnim tranzicijama.

Digitalno doba – kako ostati povezan sa detetom

Zašto su visokosenzitivna deca posebno ranjiva kada je digitalni svet u pitanju?

Šta je digitalna intimnost i zašto je važno da kao roditelji razumemo ovaj pojam?

Kako roditelji da se vrate osnovama i ojačaju odnos sa svojim detetom, koji će biti „štit“

Za senzitivno dete koje se lako preplavi nepredvidivim situacijama i socijalnim pritiscima, igrice predstavljaju savršenu iluziju sigurnosti:
Pravila su jasna, rezultati merljivi, greške se brzo „Isprave“, a društvo unutar igre deluje jednostavnije nego realni odnosi.

To ne znači da je dete „slabo“ – naprotiv, to pokazuje koliko snažno oseća i koliko mu treba osećaj strukture i sigurnosti.
Ali ako digitalni svet postane primarni prostor osećaja kontrole, dete postepeno gubi toleranciju na frustraciju u stvarnom svetu.

Kako povećavati očekivanja od deteta kako ono raste

Povećavanje očekivanja od senzitivnog deteta nije isto što i pojačavanje pritiska.

Radi se o širenju emocionalne, socijalne i samoregulacione zone razvoja, kako bi dete postepeno naučilo da funkcioniše u svetu koji nije uvek prilagođen njegovoj osetljivosti.

Ovo su posebno važna polja na koje se odnosi postepeno povećavanje očekivanja.

1. Tolerancija na frustraciju
2. Regulisan izraz emocija
3. Samostalnost u socijalnim situacijama
4. Empatija bez preuzimanja tuđih osećanja
5. Fleksibilnost prema promenama
6. Samorefleksija i odgovornost
7. Prihvatanje novih ukusa i tekstura
8. Samostalno hranjenje
9. Briga o sebi i uključivanje u rutine
10. Spavanje

Senzitivna deca mogu postati odgovorna, moćna, rezilijantna, hrabra, fleksibilnija, spretnija – samo ako im okruženje, prvenstveno roditelji, to ,,dozvole’’.

Nemojmo od zdrave dece praviti ,,invalide’’.

Izgradnja psihološke otpornosti i jačanje tolerancije na frustraciju visokosenzitivnog deteta

Vebinar govori o važnim faktorima koji utiču na podsticanje rezilijentnosti kod visokosenzitivne dece.

Takođe, nudi objašnjenje zbog čega su deca najčešće frustrirana i kako im pomoći da postanu bolja u nošenju sa istom.

Postoje deca koja ne samo da osećaju snažno, već kao da nose više nego što im pripada.

Deca koja:

• prva primete da nešto nije u redu
• brinu da li su drugi dobro
• „pucaju“ kod kuće, a spolja deluju snažno
• prerano postaju razumna, dobra, jaka

Često ih opisujemo kao preosetljive.

Ali šta ako ta (pre)osetljivost nije problem, već signal da dete nosi previše?

Na ovom vebinaru nećemo tražiti brza rešenja, niti nuditi savete tipa „uradite ovo i dete će se smiriti“.

Bavićemo se mnogo značajnijim temama:

• Šta zapravo znači : ‘’dete nosi emocije cele porodice’’?
• Zašto baš visokosenzitivno dete (najčešće) preuzima ovu ulogu?
• Šta se u roditelju aktivira – i kako to utiče na dete?
• Tipične porodične dinamike u kojima dete nosi previše
• Kako to izgleda u svakodnevnom životu?
• Šta se dešava ako se ova dinamika ne prepozna na vreme?
• Šta JESTE, a šta NIJE uloga roditelja?
• Kako roditelj može ,vratiti’ emocije tamo gde pripadaju?
• Šta se menja kada roditelj ojača svoj kapacitet?

Cilj vebinara, ovako koncipiranog, jeste da zajedno kreiramo prostor za razumevanje koje skida krivicu i vraća roditelja na mesto sa kog promene zaista počinju.

Postoje deca koja ne znaju da budu tužna.

Ne zato što ih „baš briga“.

Već zato što im je ranjivost previše bolna.

Ako tvoj senzitivac:

• reaguje ljutnjom umesto suzama
• teško kaže „izvini“
• često optužuje druge
• deluje grubo, zatvoreno ili agresivno?

Iako ti se najčešće čini da je u pitanju drskost, bezobzirnost, nedostatak empatije, reč je zapravo o detetu koje se brani od ranjivosti. I ne, problem ne rešava strožija disciplina.

Vebinar „Odbrana od ranjivosti“ govori o:

• zašto visokosenzitivna deca češće razvijaju ove odbrane
• kako izgleda razlika između povremene i hronične odbrane
• zašto forsiranje razgovora često pogoršava situaciju
• šta roditelj može da uradi da se „srce deteta ponovo otvori“ — bez pritiska, moralizovanja i borbe

Bavili smo se onim što se krije ispod ponašanja.

Veruj mi – svako bude iznenađen onim što se otkrije.